СЕСТРИ У ПОКОЈУ - Момчило Настасијевић

Субота, мори ме туга,
прислужи, мамо.

Руже што у муци,
да умине, везла,
ко мрље крви на зиду
тамом лапе.
Прислужи, мамо.

У куту где бона певушила,
на стручак наде кад мирисало,
жица је, чу ли, прснула.
Прислужи, мамо.

Ни тамо, сени, зар покоја,
но покој тражиш међ нама,
недужну где те болело,
сејо, где бела промину.

Ил` се од бола посветила,
по кап нам уља за лек из незнани,
миљем да светли кандило,
бол твој где жив још остао,
сејо, где бела промину.

Субота, мори ме туга,
прислужи, мамо.