МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА - Момчило Настасијевић

Све боли. Мили друзи,
рад мене мирујете.
Трепетом не озледи ме ни лист.

Тихо и тише,
умин из рана
оваплоти ме у реч.

Целивам стабла,
браћу моју редом,
милујем ожиљке нежно.

Мили друзи,
боли ли кад вам
секира засече тело?

И умине ли,
кад за вас неме
ја мукотрпан крикнем?

Ако је скрнављење,
простите, срце ми је дано.

Рад мене мирујте:
тихо и тише,
умин из рана.

То мукотрпан,
друзи, за вас неме,

шапатом висинама
казујем благу реч.