ДОСАДА - Милош Црњански

О, како ти је име гадно,
ал дивна судбина, драго моје јадно.
Плачи само од туге и миља
и остани увек драга неродиља.

Нек пљушти киша беса и срама,
нико неће остат за нама.
Нек се они врте као шарен врт,
ко ће нам забранит да волимо смрт.

Улице су нам деца и друзи,
неће наш стид у чеду да пузи.
Није за живот твој поглед охол,
него за сласт и сан и бол.

Не дај да наше душе падну
и наставе љубав нашу јадну,
наш горак несрећан загрљај,
нек буде свему у теби и мени
гроб и крај.