У љиљан ћу бели
Уронити срце своје,
Да љиљани дахом својим
О драгој мојој поје.
Нек песма дршће мала
Ко целов живи њен.
Што негда ми га дала
У сладак, блажен трен.
Уронити срце своје,
Да љиљани дахом својим
О драгој мојој поје.
Нек песма дршће мала
Ко целов живи њен.
Што негда ми га дала
У сладак, блажен трен.
Нема коментара:
Постави коментар