ЖЕЉА - Бранко Радичевић

Кад сам лудо дете био
Жеља ми је била:
Кад би Боже уделио
Мени једна крила,

Кад би Бога дао око
Мене тако јасно
Да по свету нашироко
Све је видим ласно;

А да видим де највише
Грожђа свакојака,
Де смокава и сувише
Ти красни бресака.

Де најлепши лептирова
Има и тичића,
И јеленски још рогова
Шкољак` и пужића;

Да полетим па да шпаге
Све напуним редом -
Ао брацо, жеље драге:
С крилом и погледом!

Сад би гледо дено мома
Понајлепши има,
Па би весо тамо ома
Полетео њима,

Да с` нагледам млада века
Ти чарни очица,
Да с` нагрлим бели сека,
Наљубим усница.

(1844, 5. јул)