Благо ми на виру
Сретноме пастиру,
Амо стазе воде,
Моме амо оде,
Па ту беле платно -
Остало им златно!
Како с` коња макне,
У срце ме такне,
Како ме погледи,
У срце увреди,
Још се смеју на ме,
Да срце помаме.
Ето тако јуче
Дође једно луче,
Ао кад га зглену,
Срце ми се крену,
Ова, ова бела
Срце је однела.
(1843, дек.)
Сретноме пастиру,
Амо стазе воде,
Моме амо оде,
Па ту беле платно -
Остало им златно!
Како с` коња макне,
У срце ме такне,
Како ме погледи,
У срце увреди,
Још се смеју на ме,
Да срце помаме.
Ето тако јуче
Дође једно луче,
Ао кад га зглену,
Срце ми се крену,
Ова, ова бела
Срце је однела.
(1843, дек.)
Нема коментара:
Постави коментар