НОЋ ПА НОЋ - Бранко Радичевић

Леп је зоре осмејак,
Леп је дана огрејак,
Вечери је лепа шарна,
Ал` је лепша нојца чарна.

Онда идем реци таки,
Па одрешим чамац лаки,
Па се весла млађан латим,
Па полегнем, па заватим.

Шикће вода око чуна,
Матица је веће туна,
Страшне стене и вртлози -
Благи Боже, де помози!

Шикће вода, а чун реже,
Бежи вртлог, стене беже -
Живо, руке, не сустале!
Ето мене до обале.

Чун ту вежем, лаким скоком
На обалу па излетим,
Па лаганим онда кораком
Двору миле ја полетим.

Близу двора гле менека,
А на врати оно ко је?
Мила моја мене чека -
Чекаш и сад, злато моје?

Брже доле, сунце благо,
Брже амо, ноћне таме,
Амо брже, моје драго
Да не чека више на ме.

(1843, 25. нов.)