НАГРАДА - Момчило Настасијевић

1

Пече та рана.
Њоме, и само њоме,
све дубље жив.

О, шта је ујед,
отров твој, змијо, шта,
самоме себи
кад излучим се у сичан.

2

Пазите,
чудно сам вичан:
јед, пелен ли ми од вас,
или мана;
мртав од ваше руке,
или жив -
не зацели се,
не озледи ова рана.

3

Загорча ваш мед,
чемер заслади;
потвора право моје срце
тим дубље награди; -
удрите,
нисам крив.