ПАРТЕНОН - Милош Црњански

Не волим веселост пролетних башта,
нити да ичија душа продре кроз свилу
мог црног мушког плашта.

Нашао сам сумрону сласт тела,
као ветар звезде
у грању по гробљу,
слађу него душа.

Па не гледам милосним погледом
ни по царевима ни по робљу.

На моме лицу бледом
мирише тама бела:
осмех мог разочараног тела.

У њему је очај, у њему
што презриво одриче љубав
свему, свему.