Трепере жуте крошње
И лишће пада на тле;
Све што је љупко и драго
Пролази, вене, мре.
Сврх крошњи гаја светлуца
Зрак сунчев болан, жут;
То лето на одласку
Љуби га последњи пут.
А мени тада дође
Да плачем у сав глас;
Та слика снова ме сећа
На нашег растанка час.
Растах се с тобом а зандох
Да ти се ближи крај;
Бех лето на одласку,
Ти беше болни гај.
И лишће пада на тле;
Све што је љупко и драго
Пролази, вене, мре.
Сврх крошњи гаја светлуца
Зрак сунчев болан, жут;
То лето на одласку
Љуби га последњи пут.
А мени тада дође
Да плачем у сав глас;
Та слика снова ме сећа
На нашег растанка час.
Растах се с тобом а зандох
Да ти се ближи крај;
Бех лето на одласку,
Ти беше болни гај.
Нема коментара:
Постави коментар