У облику неједнаком
Покрај тебе увек стојим,
Увек тужим, а ти увек
Бол задајеш груд`ма мојим.
Кад по башти, испод грана,
Лети ходиш ходом милим,
Па лептира згазиш кога,
Зар не чујеш како цвилим?
Кад убереш ружу коју
Па с весељем детињијем
Искидаш је, зар не чујеш
Како јецам болом свијем?
И кад ружеискидане
Усуди се трње које
Па ти лепи прст убоде,
Зар не чујеш боле моје?
Зар не чујеш у свом гласу
Моје патње што ме гуше?
Ноћу јецам и уздишем
Из дубине твоје душе.
Покрај тебе увек стојим,
Увек тужим, а ти увек
Бол задајеш груд`ма мојим.
Кад по башти, испод грана,
Лети ходиш ходом милим,
Па лептира згазиш кога,
Зар не чујеш како цвилим?
Кад убереш ружу коју
Па с весељем детињијем
Искидаш је, зар не чујеш
Како јецам болом свијем?
И кад ружеискидане
Усуди се трње које
Па ти лепи прст убоде,
Зар не чујеш боле моје?
Зар не чујеш у свом гласу
Моје патње што ме гуше?
Ноћу јецам и уздишем
Из дубине твоје душе.
Нема коментара:
Постави коментар