НА КАЛЕМЕГДАНУ - Владислав Петковић Дис

Дан јулски и врео, уморан одлази,
Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно,
Јављају лахори да вече долази.
С њим и сутон иде, и шаптање страсно
Срећног нешто света.
Ти парком прошета.

Твој костим је био лак к`о месечина,
На твом нежном лицу осмех ведар, смео,
У бујној ти коси спава помрачина,
А на глави шешир помодан и бео:
Крај мене, кроз грају
Прошла си у сјају.

Погледом те гледах за тебе умрлим.
Ти си дивна била. Не осетих тада
Жељу да те волим, потребу да грлим
Дан мојих очију. Нит` осетих јада,
Ил` песму јесени,
Ил` бола у мени.

Дан јулски и врео уморан одлази.
И док шушти лишће све више и  више
Таме, мрака, мира по парку долази.
То ноћ у спокојству тишином мирише
А бол шири крила...
Ти си дивна била.