НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. - Владислав Петковић Дис

Оче, ево опет мене.
Твоја цура тражи тебе:
Сад је болна, нагло вене:
Не познаје данас себе.

Откад нисам била овде!
Светло цвеће већ мраз дене!
Ја сам једва дошла довде.
Твоја цура нагло вене.

Хтела сам ти рећи само...
Ах, ал` суза гуши, дави!
Како ти је, оче, тамо?
Твоју цуру што остави?

А она те тако воли;
Али много, много страда.
Ни Богу се сад не моли.
Нема чему да се нада.

Ах, вечно бих била с тобом!
Је л` да и сад тражиш мене?
Срећа ми је с твојим гробом;
Твоја цура нагло вене.