Смагнем ли ово дубином у вечерњу,
или је тихи пој,
ил` дубина се отвори где болело?
Тихо по муци бродим смерни роб.
Пакао мени, оче,
бољезан, драчу на пут.
Расточи о расточи раба.
Дубље дно души но страдању,
без дна реч ова смерна у вечерњу.
Корен је ово,
црва ми, оче, у нагризање,
расточи о расточи раба.
Јер и пакао је твој,
и пропоје.
Залапим топло из ове опорине тела.
И корен по корен мање
Моме страдању.
или је тихи пој,
ил` дубина се отвори где болело?
Тихо по муци бродим смерни роб.
Пакао мени, оче,
бољезан, драчу на пут.
Расточи о расточи раба.
Дубље дно души но страдању,
без дна реч ова смерна у вечерњу.
Корен је ово,
црва ми, оче, у нагризање,
расточи о расточи раба.
Јер и пакао је твој,
и пропоје.
Залапим топло из ове опорине тела.
И корен по корен мање
Моме страдању.
Нема коментара:
Постави коментар