ТУГА - Момчило Настасијевић

1

Засветле дани,
девице мру биљке
тихано мило.

У срцу туга се стани
за нечим што се
давно, давно збило.

2

И као да се
од искони снило:
прецветаше журно
руже и љиљани,
случи се иста прича
ко и лани.

3

Мру, топлином лапе
вали лагани.
У срцу свих мрења
све дубље откуцава било.
И топло некуд
појећи помјани,
тугом у бездан
незнаној отвара се страни.