ДАФИНА - Момчило Настасијевић

Кад нељубљено мре,
тмоло је ваздухом
на страст.

У маху повенућем
то букне пупољ прецветању,
смрт нељубљено разбуди.

Дафину на гроб не сади.
Тмоли је дах из ње,
сабласно мами у таму.

Но камен тежак навали,
тежи нег` погребна жеђ,
кад нељубљено мре.