ЕПИЛОГ - Хајнрих Хајне

11

Као у пољу пшенично класје,
У духу људи и мисли расту 
И лелујају се.
Но у њима су нежне љубави мисли
Као весели и ведри
Цветови рујни и плави.

Рујни и плави цветови!
Вас као бескорисне жетелац мрки одбацује,
С поругом дрвени млате џепови;
И сами путник празноџепи,
Кога ваш поглед греје и блажи,
Главом климата
И назива вас коровом лепим.
Али сеоска цура,
Плетиља венца,
Вас цени и бере вас,
И с вама реси увојке лепе,
И тако украшена на игру хита,
Где гусле и фруле звоне,
Или под мирну букву,
Где глас драгога још слађе звони,
Слађе но гусле и фруле.