ВРБЕ - Момчило Настасијевић

Вазда кад шумом враголили,
поведи с вечери на воду.

Да не целујем усне
но чело невеселој,
текло нам теко на вале.

Сетно ти прамен косе
залелуја ко врби,
где нам се дели целови?

Кад умрем, чекај ме
на води међу врбама

и оне тако
сане од сете на веки
чекају неке жуборе из незнани.

Да не целујем усне
но чело невеселој,
текло нам текло на вале.