Да ли знаш још наше ноћи будне
кад су у јоргована румене сенке
кад је таван као жудне
небу уперене очи?
Да ли си осетила да свуд то боли
не само код нас: бити млад.
И носити у души неку мутну сету
што све, а да помоћи може, воли?
И да ли си се већ једном утешила
да је то младост:
та болна мутна судба?
Карловци, 1918.
кад су у јоргована румене сенке
кад је таван као жудне
небу уперене очи?
Да ли си осетила да свуд то боли
не само код нас: бити млад.
И носити у души неку мутну сету
што све, а да помоћи може, воли?
И да ли си се већ једном утешила
да је то младост:
та болна мутна судба?
Карловци, 1918.
Нема коментара:
Постави коментар