БОЖЈАК - Момчило Настасијевић

Пребол је.
Кужи ова ноћ.
Земља ми тело.
Ходи он.
Залапи гроза
на стопе Богу где остале.

Много те, мајко, болело
рад ово тиха пребола.
О, мало ли је
за муку твоје утробе.

То божјак
да не родим сина
у овој грози од искони,
кад ходи он.

Јер нема зоре,
на зенице ил не заплави,
ни блага поја не,
радну ли ову грозу не прекужим.
Обол ми пруже, мајко,
по дрхтај Бога
ја њима на дар,
божјак ја распевани.