ЕПИЛОГ - Милош Црњански

Да ли да певам професорима
што су критици вични,
што ишту, ишту оптимизам,
под папучом, реуматични?

Или нашим госпођама,
што воле божићне приче,
што се плаше рода над нама,
и не трпе да просјак виче.

Или ћу великим патриотама,
што говоре само о сељаку,
што не сме мирисат на балегу,
него на месечину млаку?

Или ћу тамо, где грде
самоубице, и тврде:
да је то париски утицај?

Не, том је крај!
На Итаку ће да се удари
у сасвим друге жице.
Свеједно да ли ја
или ко други.

1920.