СВЕТО ЈУТРО - Десанка Максимовић

Сад ће сунце тамо да се роди,
у руци држаће два пламена мача.
Ено га већ по облацима и води
испред Христа мирно корача.

Старице у црном, погнтих рамена,
у долину прати река и пева,
једна од тих бледоликих жена
као да је мајка Цанкарева.

А под уским црквеним прозорима
где рајске птице крилом машу
Јулија Примчева се моли, на лицу има
тужну милошту нашу.

И да уз воду, тамо где се склапа
планина и сјаји божје злато,
пођем: чини ми се, било би ми дато
да Грегорчића сретнем крај ког слапа.

Јер јутро је пуно светлих привиђења,
ничу из облака и таласа пене.
О, ено и Мурн однекуд са стења
маше ми руком и смеши се на мене.