БАРСКА ПРУГА - Десанка Максимовић

Сећам се као да је било лане
како је наш дед уз разговоре дуге
на полеђини кутије до дувана
оловком цртао линију Барске пруге.

Све је жртвовао за пругу сневану:
секао поље, њиву, бунар и церић,
вукући црту смелу, захукталу,
од Београда ка Ужицу па на Косјерић.

Старчеве оловке понекад незадељане
бележе станице - низ малих, великих тачки,
заставши увек где воз треба да стане,
градитељски озбиљно, и зналачки.

Поставља тачке понекад и од ока,
у Барнковини па негде код Ваљева,
позивајући нас увек за сведока -
воли још с киме о прузи да снева.

Док будуће пруге повлачи трасу
и с људима о њој занет разговара,
замисли се и растужи у часу:
да л и ће и он једном њоме до Бара?

Путујемо сада дуж пруге Барске,
хукте бројни за вагоном вагони,
и док омађијано јуре они,
мислимо на дедове кутије дуванске.