НАШЕГ ОЦА МАЈКА - Десанка Максимовић

Неранџа, нашег оца мајка,
још је у оној соби
које више нема,
седи на столици које, исто тако, нема
и посматра
како у пећи, давно догорела,
догорева ватра,
како унуче једно дубоко дише,
а друго помолило испод покривача
ногу босу,
како се унукама млађим двема
над рачуницом дрема,
а трећа расплела у сну косу,
како унуче последње по реду
неће да спава,
и у суседној соби где се жамор стишо
како једно нешто чита кришом.
Жедно их посматра све редом
као да се за смрт спрема.
И свега тога заувек више нема
у соби које, исто тако, нема.