Тешко је оставити пријатеља тужног на путу. Око њега се смеше, дижу беле рупце увис. Од бола он не може да дигне руку.
Тешко је оставити пријатеља тужног у априлски меки дан. Око њега звезде јагорчевине просуте по брежуљку, прва гнезда се сунчају на грани. Од бола он не уме да их види.
Тешко је растати се с пријатељем у априлски меки дан. Сребрна звонца пролећа теку у реци, сија се свила нове маховине. Сви се око њега нечему надају. Само он без наде стоји крај пута, као сухо дрво у пролеће.
Нема коментара:
Постави коментар