Спустила сам очи и заплакала у себи, тамо где нико сузе не види.
И задњи, невидљиви пут узела те нас воје срце, и загрлила као што се сан грли.
Пружила сам ти, у себи, увек спутаване руке и невидљиво за друге спустила их на твоја рамена.
А ти си с болом слушао насмејане речи што сам их као шарене лопте бацала у гомилу да је забавим.
Нема коментара:
Постави коментар