ГРАД - Десанка Максимовић

Сељаци с прага гледају
и у страху се крсте:
долазе бујице града,
поља и шуме брсте,

ледени српови жању,
три села већ су гола;
а сељак већ је гледао
нови хлеб насред стола;

ножем га већ прекрстио
и пољубио три пута,
мирисала је већ на груду
домаћу кора жута.

Ледена коњица језди
мирисном њивом лана;
а девојка је већ мотала пређу
око вретена и длана.

На грудима својим већ је
везену ружу гледала,
на рупцу младићу срце
везено двано предала.

Ледене настају чете,
земља се тресе од бата;
а сељаци су већ сањали
ракију жућу од злата.

У сновима младића давно
виноград се зрео плавио,
с чутуром вина већ сваки је
селу за свадбу јавио.

Сељаци с прага слушају:
божија хуји воља,
громови држе здравице,
коло воде сред поља.