У КРАЈУ МОМ - Десанка Максимовић

У крају мом где расте
сазвежђе јагорчевина,
где брда се шумовита дижу,
где има шљива и вина,
где јастреби крже, а ласте
с пролећа под стреје стижу,

сељаци не одахну дању,
на ногама дочекују зору,
веселе се у недељу свету;
без машина они ору,
без машина јоште жању,
а жене руком плету.

Још се хлеб у мом крају,
када се начиње, крсти;
још хране се пасуљем и луком
и за велике посте знају;
још жуљевити сељака прсти
виљушку држе с муком.

Још није писмен свако;
али сваки прича приче
и за песму има дара,
и сви говоре лако
и сваки зна да сриче
из златног небеског буквара.