МОЈИ ЗЕМЉАЦИ - Десанка Максимовић

У Бранковини сад се дрва секу
и у град возе да продаду.
Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још купа у млеку,
цериће што тек почињу да расту.

Цео боговетни дан погнути секу,
догод сунце не пређе свој пут небом.
Тек кад свештеник на вечерње сиђе низ реку,
седну на пањеве и маше се торбе с хлебом.

Сутрадан на вочићу једином силазе граду,
на леђима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туђег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у граду ће продати,
гледаће очајно у њих брегови голи.
Донеће кући само опанке и свеће
и неколико груменова камене соли.