ОТИЋИ ЋУ У ПАСТИРЕ - Десанка Максимовић

Пред крај свој отићи ћу у пастире,
отићи ћу у пастире изненада.
И ја сам рођена да чувам стада,
да живим сама сред горског мира.

И мени је доста колиба мала,
и моје срце је увек малолетно.
И песме ми имају глас свирала,
као пастир певам благо и сетно.

И ја имам ћуд пстињака,
бежим од градова и машина.
И мени је дражи, сред шумског мрака,
планински извор него чаша вина.

Пред крај свој отићи ћу у пастире,
отићи ћу у пастире једног дана.
И ја волим да спим под снежним сметом,
да умрем смрћу пастирском и светом,
да облацима будем завејана.