ВЕЧЕ - Десанка Максимовић

Спавају овце на падини брега
као успомене мирне и беле;
чувају их у злато обучене јеле
и два-три танка облакова стега.

Жеља за миром улази у мене
тише него вечер у собе.
На крило спуштам, као књигу, руке обе
и гледам сан тихе ливаде зелене.

Да ми је да будем само успомена,
или ливада, или на брегу стадо.
Доста имах срце луталачко младо;
доста волех, доста бејах жена.

Да заспим једном као стадо са брега,
као успомене мирне и беле,
да лебде крај мене сваку вечер јеле,
и два, три танка облакова стега.