ЧИТАОНИЦА НА ТАВАНУ - Десанка Максимовић

Наша прва читаоница била је таван
наших дедова,
пун паучине и летописаца паука,
пун слепих мишева и њиних шатора
окачених о греде наглавачке.

Ћутимо. Светле сунчане тачке
осветле с времена на време
тешке као камене плоче
рођених и умрлих књига.
Ту свест о пролазности, да се мора
једном умрети, поче.

Скривени од околног света
читамо књиге парохијана
рођених пре сто и више лета.
Ту су записана
имена Цигана
близоњских и бранковинских
с чијим чукунунуцима учимо школу,
имена суседа чије домове знамо,
имена просјака, ковача, коритара.
У тим књигама с мирисом тамњана
нашли смо и чукундеда Симеона
и дедове
чија имена су нам била незнана.

По тешким црквеним књигама седимо
као по клупама школским ђаци,
слушамо ветар и како птице семенке зобљу
и мислимо на оне у сеоском гробљу
где су и наши дедови и ујаци.