ПОНОЋНА МОЛИТВА - Десанка Максимовић

Древна сеоска црква пуна света,
убрађених жена, седих стараца,
деце тек проходале и на сиси.
Пред олтар изнета стара плаштаница
окићена ђурђевским цвећем.
Кандило на двери треперав сјај баца,
полумрак мирише на тамњан и свеће.
Христос лежи беспомоћан, пун рана,
око чела му венац од драча,
од месеца му блеђе бледило лика -
јаднији од свих на земљи смртника.
Ускоро ће две хиљаде година
од распећа,
а сеоске жене гуше се од плача,
и људи жале што нису живели онда
кад су га распели,
па би видели џелати свога бога.
Црквењак прозебао у паперти ћути,
небо и порта препуни мрака.
Две прозебле старице, које би кући,
питају шапатом црквењака
хоће ли Христос ускоро васкрснути.