ПОДНЕ У ШУМИ - Десанка Максимовић

Куд год крочим прати ме свита
безимених, ситних буба;
пијано за мном свуда хита
по шуми, од дуба до дуба.

Зацело им се чиним
богиња зла што носи
у руци олују и гром,
па свака усрдно проси
да њен мимоиђем дом.

Или им се можда чиним
вила што шумом влада
и господарица света,
па ме зову до хлада
најлепшег у шуми цвета.

Или можда слуте и знају
да суморна сам на свету жена,
срце прозиру моје,
па зато на рамена
и на руке ми стају
и око мене се роје.