СУНЧАЊЕ У БРДИМА - Десанка Максимовић

Лежим у трави под слаповима сунца,
не разликујем се од биља и иловаче.

Ветар ми на руци одседа као на грани,
сто бића ситних ме у пролазу таче,
близу уха ми се зрикавац настани,
а на прсту се свила два створења
мирно ко да су се спустила на пруће.

Шикљају одасвуд гејзери зеленила,
мирише негде недалеко вења,
мирише лањско лишће у златном стогу,
образ ми милују стабљичице вруће,
попац упире у мене очи кротке,
под грлом осећам бубу шестоногу,
застаје зачуђена што нисам глина.

Блажена као све младе прворотке,
богородица испод стрехе дашчане
чуди се што у наручју не држим сина.