РОДНА ГОДИНА - Десанка Максимовић

Дува септембарски месец у фрулу танку,
образи му дошли румени и пуни,
зриче зрикавац чокоћу у круни,
за гудало му заденули банку.

Свирала мека у устима ветру,
потоку из зукве хармоникаш вири.
Свира Србија, на сваком квадратном метру
има свирача по три, по четири.

Свирај, месече, у осмех развуци усне:
уместо шљунка кукуруз под ногом прска,
у ракију се и магла пољем гусне,
пуна је млека и око потока трска.

Играјте, златне купе сена и сламе,
развејте по ноћи свуд светле пабирке;
хватај се, брдо, једно другом за раме,
играјте уз звуке септембарске свирке.

Обесна фрула свирача месеца
у игру и горе колубарске тера,
никад не видех веселијег кеца
од разиграног месечара Цера.

Свирај, месече, позови да дођу
у игру стрњике и воћњаци.
Кичере-шумо, шубару забаци,
замени уморног Космај-коловођу.

Играј, ливадо, висока појато,
таласајте се река светла недра,
хватајте се, зденци, у коло, у јато,
да још ведрија постане ноћ ведра.