МЕСЕЧИНА НАД ВОЋЊАЦИМА - Десанка Максимовић

Покрај казана у поноћ јесенску
ветар испија препеченице крчаге
и поново цветају у месечеву блеску
гране преродне и априлски благе.

Далеко около, читав дуги хектар,
пружили се бели хареми воћака,
и усхићени вратоломник ветар
зелеће се у њих из пијаног мрака.

Скида им венчане измаглице с главе
и увлачи се у топла пазуха,
хвата руком сенке маглено плаве
скривене испод невестинског руха.

У загрљају наглом плодове скида
тешке као вимена кад траве ничу,
док невесте воћке од чуђења и стида
цепте у његовом махнитања бичу.

Аговски се тако предаје многоженству,
не уме да изиђе из белих харема,
у септембарском пијаном блаженству
не види да цвета на воћкама нема.

А с гране сребрне огромна шљива рана
крчмарски у његовом пијанству ужива
и мами га сву ноћ између казана
у мирис луцкаст узаврелих шљива.