БИТКА У КОВАНЛУКУ - Десанка Максимовић

Мед све јутро отац вади у кованлуку,
кади кошнице упаљеним трудом,
узлећу пчеле у високом луку,
и сударају се у гневу сулудом.

Узрујала се и друга бића крилата,
стршљени и осе, на стоци обади,
дозивају се по грању птичја јата,
зачуђена шта се међ пчелама ради.

У мрежи пчеларској, под клобуком,
у руци с чађавим, задиханим мехом,
који као да се загрцнуо смехом,
отац се брани од пчела с муком.

И на играчку чудну личи коју,
на бића каквих у бајкама има,
а затим је налик на ратника у боју
са волшебним неким непријатељима.

А пчела има више него плеве
и о руке оклопљене му ломе
жаоке, као витези мачеве -
али већ постају уморне и троме.

Почињу да беже, да се некуд селе,
кад ветром ношена црна киша,
да падају по тлу ко латице свеле -
тек покоја трезна још јуриша.

Па и ње нестане. Не чује се зука.
Отац се победнички из битке враћа
доносећи нам отетога саћа.
На дим и мед мирише му рука.