КОПАЧ БУНАРА - Десанка Максимовић

Копач бунара и ја свакога дана
спуштамо се дубоко,
он у земљу, ја у душу;
и сваки дан чека нас обмана -
ја не допирем души до тајне,
он не налази води око.

Силазимо у дубину даље од корена
душе и жила столетнога храста.
Ни њему ни мени не долази смена,
а с часа на нас опасност нараста.

Копач бунара је јуче погинуо.
Не да земља живоме да се спусти
тамо где би сан њен вековни чуо,
ни небо где се дно душе може чути.

Јуче је копач бунара погинуо,
а ја се даље спуштам у таму,
светле ми само мисли два-три снопа;
а ја и даље копам, копам,
ма и погинула тражећ себе саму.