1.
Застадоше два велика црна мрава на бусену. Издалека се чуо моћан претећи шум.
Још јутро. Мирно стоји мирисна врежа купине украј стазе. Из шупљинае оближњег пања нико не излази.
Наједном покрај застрашених мрави пројезди по сухом храстовом лишћу огромна буба високих ногу, под зелено-сјајним оклопом и са два копља у зубима.
2.
Стоји скупоцени чирак боце на шумском пропланку и кроз сумрак руменкасто светли.
Однекуд наиђе човек. Газио је чврсто, не гледајући на што стаје. Под његовим ногама погибе морни путник мрав, паде као покошен струк мајчине душице. Бујад диже зелену шаку да се одбрани, али он је сломи.
Потамне тад пламен боце не би ли се спасао, и човек га мимоиђе. А кад она још једном у страху погледа око себе, спази да не живи више пламени сусед, шумски каранфил.
Нема коментара:
Постави коментар