Још мало и на месту сам одакле
видим све своје властелинство:
вирове и окуке река што се цакле,
сребро видика где у даљини блиста.
Овај простор брисан подневним ветром
и засут густо летњим жаром
који сунце описује вечним шестаром
досуђен је мени неба геометром.
Те куће до далеких оних међа,
Соврина, Кавгина, црква и школа,
моје су као што су моја сазвежђа,
Влашићи, Мала и Велика Кола.
Мојега су срца властелинство
и без земљишних књига и тапија:
небо младалачко и детињски чисто
и за шумом отворена сунчева капија.
На све што сам оком дотакла када
сунце је ставило свој печат ватрен,
да мом погледу и срцу припада
док смрт не дође и све то не сатре.
видим све своје властелинство:
вирове и окуке река што се цакле,
сребро видика где у даљини блиста.
Овај простор брисан подневним ветром
и засут густо летњим жаром
који сунце описује вечним шестаром
досуђен је мени неба геометром.
Те куће до далеких оних међа,
Соврина, Кавгина, црква и школа,
моје су као што су моја сазвежђа,
Влашићи, Мала и Велика Кола.
Мојега су срца властелинство
и без земљишних књига и тапија:
небо младалачко и детињски чисто
и за шумом отворена сунчева капија.
На све што сам оком дотакла када
сунце је ставило свој печат ватрен,
да мом погледу и срцу припада
док смрт не дође и све то не сатре.
Нема коментара:
Постави коментар