Долазио ми је у сусрет замрзлом снежном путањом.
Ничије стопе још нису биле начеле снег. Ничији глас још није преломио тишину.
Тада он рече моје име, дозивајући ме.
И мени се учини да смо у белим дворанама раја, тако је његов глас био чист, и неземаљски, и заувек мој.
Нема коментара:
Постави коментар