ЂУРИНА КУЋА У СКАДАРЛИЈИ - Десанка Максимовић

Млади чија слава песничка тек поче
осећају тај кров као очевину,
и воле као што се воли посвојче,
и пију под њим у здравље Ђури и вину.

Ко да ће се однекуд вратити Ђура,
својом руком кућу боје, крече,
прозоре претварају у стакло биљура
и насељавају је густо свако вече.

Желе да буду с њиме истоветни
и пију зато што је и он пио,
и теше се када су несретни
да ни његов живот није цвеће био.

И они пишу под тамном таваницом
и познају винске подруме чувене,
и разумеју се са прозеблом птицом
и романтичарски пате због жене.

И њих власт, понекад понеког, гони
због речи као челик оштре и чисте,
немилошћу су праћени и они,
поносни што су с њим судбине исте.

Ни песници ни поезије навијачи
не знају топлијег од овог кута
где све успоменом на Ђуру зрачи. -
Волим некад међу њих да залутам.