ПОРУКА - Десанка Максимовић

Ластавице испод моје стрехе,
кад у зору
отпочне птица јесења сеоба,
па ти се у путу позаморе крила,
мини Комове, врх на Дурмитору,
на Ловћен падни, Његошу крај гроба.

Причај му о том да за сваком чашом
сваке радости вина меденога
дошле су доиста, жучи чаше,
да се све сласти срца човековога
по десет и више пута загорчаше,

да од свег што прође горкост оста
као од пеленова струка,
да нису радости цели виногради
могли бити доста
да се горчина спере и заслади.