ИСПОВЕСТ ЊЕГОШУ - Десанка Максимовић

Била сам дете,
на грану пролећну налик лаку,
и тиштала ме мисао многа
о тужном сираку,
тужном сирак
без игде икога.

Мислила сам на јуначку срећу лошу,
на једнога који се са многима
у коштац хвата,
мислила о Милошу
самом у шатору
цар-Мурата.

Била сам дете,
тек прве почела сањати снове,
а бриге почеле да ме муче
за танку сламку
бачену међу вихорове,
међу туче.

Кад год су војске одлазиле
у ратове,
у свануће, по првом мраку,
мислила сам све у помоћ иду
тужном сираку,
чула глас његов како зове.