СУНЦЕ И СМРТ - Десанка Максимовић

На осунчаној седим ливади
задовољна као трава,
и чини ми се
да су преда мном дани и дани,
јутара и ноћи океани.
Док ми сунце кроз било кола,
као да сам под сунцем биљка,
мисао на смрт ми не наноси бола.
Уто сунце за брегове седе,
остадосмо ливада и ја
у дубоком хладу
стравичне свести
да нам може већ сутрашњи дан
непрекидну таму на праг довести.