БРАНКОВИНСКО ЈУТРО - Десанка Максимовић

Јутро се одвојило од земље,
узлетело као зрео маслачак,
као цветни прах.
Јутро је у висине одувао
источног ветра дах.

Попела се у небеса мека
раног јутра ускипела млека,
мед и млеч.
Чини се мудро и немуште
као прва љубави реч.

Лебди сунчано јутро без теже
лако као маслачака
лаки прам.
За земљу га једино веже
један грм
земаљски несрећан и сам.