УМОР - Десанка Максимовић

Доста је живота.
Познат ми је као родно село
и развучене попевке завичајне.
Младости, младости моје очи сјајне
мртве су као месечево хладно чело.

Познат ми је бол,
као девојци клупа на коју је села
са драганом својим безброј пута.
Живот, живот мој из лишћа свела
и суза је ткан,
и ноћних минута.

Доста је љубави.
Знам црне комаде
јада и сумње из којих се она састоји,
доста је љубави, и сунца, и кише, и наде;
уморни су, уморни су моји
осмеси и кораци.

Доста је живота.
Мали је и празан као здела
на сиромаховом столу.
Нека Бог мирно на моје снове и дела
обори сада своју сабљу голу.