Јури плахи коњиц, горски поток, по цести белутка. Сребрне му гриве звоне глаосом пролећа и лепршају лудо на ветру.
Крилати јахачи облаци шибају га бесно бичевима и затежу златне узде. Зелена седла, као сватовска, закићена су младим гранчицама.
Јури плахи коњиц, и кад прескочи камениту препону, клекне па се опет вине, тресући гривама и радосно ржући.
Нема коментара:
Постави коментар