ПРОСЈАЦИ НА САЈМУ - Десанка Максимовић

Јутрење у цркви одавно траје.
Пред улазом седе просјаци богаљи,
пијанице просјаци
и лажови,
чекају да им ко у патрљке шаке,
у криве руке
новчић баци.
Лупкају штаке.
Чују се лицемерни благослови,
клетве подмукле.

Просјакиње младе доје децу
већ одавно одбијену.
Друге се слепима праве
или хромима,
болеснички јече и кашљу здраве.
Један старац испод липове крошње
све јутро ћути,
не зна се да ли је нем доиста,
или је то његов начин прошње.
Можда су се искупили и они на сајам
не ради новчића, ради хлеба коре,
него да у ведрији живот сврате,
да се, као и други, нагледају света
и разговоре.